Платформе за подизање настале су као резултат људске потребе за вертикалним транспортом, а старе су колико и људска цивилизација. Примитивне платформе за подизање користиле су основне методе снаге као што су људска, животињска и водена снага за подизање тегова. Ове методе снаге су биле широко коришћене у уређајима за подизање пре индустријске револуције.
У старој Грчкој, Архимед је развио побољшани уређај за подизање којим су управљали ужад и колотур, који је користио стубове и полуге за омотавање ужади за подизање око стубова за намотавање.
80. године нове ере, гладијатори и дивље животиње возили су се на примитивним платформама за подизање до висине арене у римском Колосеуму. Средњовековни записи укључују бројне фигуре људи који вуку уређаје за подизање и снабдевају изоловане локације. Најпознатија од њих је платформа за подизање у манастиру Светог Варлаама у Грчкој. Манастир се налази на врху планине око 61 метар изнад земље. Дизалица користи корпе или мреже за терет за превоз људи и робе горе-доле.
Године 1203. подигнута је платформа за подизање у манастиру на обали Француске помоћу огромног газећег точка, покретаног од магараца, а терет је подизан обмотавањем ужета око огромног стуба.
У 18. веку, свет је ушао у прву индустријску револуцију, а механичка снага је почела да се широко користи у подизним платформама као погоднија и ефикаснија снага. Током овог периода, подизне платформе су се брзо развијале, што је одиграло важну улогу у отварању пута за развој подизних платформи у будућности.
Године 1743, Луј КСВ из Француске је одобрио постављање платформе за подизање особља користећи противтег у приватној палати у Версају.
Године 1833, систем који је користио клипну шипку подигао је рударе у области планине Харц у Немачкој.
Године 1835. у фабрици у Великој Британији постављена је платформа за подизање са погоном на ремен под називом "капстан".
1846. године појавила се прва индустријска хидраулична платформа за подизање. Затим су убрзо уследили и други погонски уређаји за подизање.
Године 1854. амерички механичар Отис изумео је механизам са чегртаљком и демонстрирао безбедну платформу за подизање на сајму у Њујорку. Године 1889. постављена је платформа за подизање на парни погон када је изграђен Ајфелов торањ, а затим је коришћен и лифт.
Године 1892. изграђена је опрема за дизање чилеанске планине Астиљеро. До сада, 15 подизних платформи и даље користи механичку опрему од пре више од 110 година.
Највеће достигнуће светских платформи за подизање требало би да буде платформа за подизање на „Готардском тунелу“ који се тренутно гради у Граубиндену у Швајцарској. „Тунел Готард“ је подземни железнички тунел од скијалишта Алпа до других европских земаља. Дуга је 57 километара и очекује се да ће бити завршена и пуштена у саобраћај 2016. На станици брзе железничке станице „Алпи”, на око 800 метара изнад земље, биће изграђена подизна платформа која ће директно доћи до земље. Након завршетка, то ће бити најдужа платформа за подизање на свету. Након што стигну на тло преко платформе за подизање, путници могу да се укрцају експресним возом за разгледање Алпе Глациер и стигну до планинског одмаралишта за два сата.
Историја платформи за подизање
Nov 09, 2024
Pošalji upit
Najnovije vesti










